ZASTUPSTVA / BIOLINE / ENTEROSGEL / PROLIV
Simptomi proliva
Komplikacije proliva
Putnički proliv

Proliv nastaje zbog ubrzane peristaltike creva ili povećane količine tečnosti u stolici. Vrlo je čest simptom, javlja se u svim uzrastima , uglavnom brzo prolazi i nije opasan. Ipak, u manjem broju slučajeva, proliv može biti simptom i neke ozbiljnije bolesti.

Proliv može biti akutan ili kratkotrajan, u trajanju do nekoliko dana, i  hroničan ili dugotrajan u trajanju najmanje 3 meseca.

Najčešći uzrok proliva je virusna infekcija (rotavirus), ali ga mogu izazvati i bakterijske ili parazitne infekcije, alergija na hranu, jako začinjena hrana na koju nismo navikli, psihosomatski procesi, konzumacija alkohola, uzimanje različitih lekova (najčešće antibiotika), kao i različite bolesti probavnog sustava.

Kao posebna kategorija se navodi „putnički proliv“ od kojeg obolijevaju obično ljudi na putovanjima u krajeve gde postoji higijenski problem s hranom i najčešće su virusne ili bakterijske prirode (Escherichia coli). Obično se mesta gde se takvi prolivi dobijaju nalaze u tropskom ili subtropskom delu sveta.
 

Simptomi proliva

Simptomi koji prate proliv mogu se podeliti na:
  • lakše
    • grčevi i nadutost,
    • mekana i vodenasta stolica,
    • mučnina i povraćanje,
    • nagla potreba za pražnjenjem creva,
    • razne turbulencije u području trbuha i creva,
    • suva usta i glavobolja kao posledice dehidracije,
  • teže
    • krv, sluz i nesvarena hrana u stolici,
    • gubitak težine,
    • groznica propraćena visokom temperaturom.

Komplikacije proliva

  • Dehidratacija je najčešća komplikacija, a nastaje zbog prekomernog gubitka vode i minerala (elektrolita) putem stolice.

    Gubitak tečnosti je posebno izražen ako se uz proliv javlja i povraćanje. Dehidracija je česta kod odraslih bolesnika koji imaju veliki broj tečnih stolica u danu, a nisu u stanju pijenjem nadoknaditi tečnost u organizmu.

    Posebno je opasna kod dece, jer brže dovodi do pada pritiska, teške slabosti, šoka, acidoze, poremećaja rada bubrega i na kraju kome. Do toga dolazi zato što je volumen tečnosti u dečijem organizmu značajno manji nego kod odrasle osobe pa će proliv pre dovesti do deidratacije. Kod dece se ona najčešće javlja kod virusnih i bakterijskih gastroenteritisa.


Znaci dehidracije: 

  • tamna boja mokraće,
  • glavobolja,
  • ubrzano lupanje srca,
  • suva koža,
  • nemir i razdražljivost,
  • količina mokraće značajno manja od uobičajene,
  • konfuzno stanje svijesti.

Znaci dehidracije kod male dece: 

  • suva usta i jezik,
  • upale oči i obrazi,
  • prestanak proizvodnje suza ili manja količina suza,
  • smanjena potrošnja pelena zbog manje količine mokraće,
  • razdražljivost ili ravnodušnost,
  • koža nakon pritiska ostaje utisnuta umesto da se vrati.
Proliv, srećom, uglavnom kratko traje i ne zahteva pažnju lekara, međutim ima situacija kada je potrebno potražiti savet lekara:
 
  • visoka temperatura;
  • srednje teška do teška bol i napetost u trbuhu;
  • krvava stolica koja upućuje na težu crevnu upalu;
  • proliv u osoba s drugim teškim bolestima kod kojih može doći do težih posledica od dehidracije, npr. dijabetičari, osobe s bolestima srca i oboljeli od AIDS-a;
  • teški proliv koji ne prolazi niti nakon 48 sati;
  • srednje teška do teška dehidratacija;
  • jako povraćanje uz proliv, koje onemogućuje uzimanje tečnosti na usta;
  • akutni proliv kod trudnica, dehidratacija može naškoditi zdravlju fetusa;
  • proliv tokom ili nakon uzimanja antibiotika zbog moguće infekcije s Clostridium difficile, uzročnikom pseudomembranoznog kolitisa;
  • proliv koji je nastao nakon boravka u zemljama u razvoju ili kampovanja u planinskim predelima gde je raširen parazit Giardia za koji postoji terapija;
  • proliv kod obolelih od Crohnove bolesti ili drugih upalnih bolesti creva, kao komplikacija osnovne bolesti koja zahteva lečenje;
  • akutni proliv kod odojčadi ili male djece radi osiguranja odgovarajućeg unosa tečnosti, prevencije dehidratacije i komplikacija do kojih dehidratacija može dovesti (konvulzije ili abnormalne vrednosti elektrolita u krvi).
Kod akutnih proliva osnovni cilj lečenja je nadoknada tečnosti, to jest rehidracija. Što se tiče ishranje, stručnjaci smatraju da je uvođenje dijete, odnosno ograničavanje namirnica tokom akutnog proliva nepotrebno, a može biti i štetno. Potrebno je nastaviti s normalnom ishranom odmah nakon završene rehidratacije. Prikladna pomoć pri lečenju akutnog proliva je i Enterosgel.
 
 
Saznajte više o Enterosgelu

PUTNIČKI PROLIV

Putnički proliv najčešća je bolest putnika, a pogađa njih 20 – 50 %. Najčešće se javlja u prvoj nedelji boravka u novoj sredini, ali takođe se može javiti i kasnije ili po povratku kući. Rizična područja su Afrika, Azija, Latinska Amerika i Srednji Istok, ali se javlja i kod odlaska u bilo koji drugi deo sveta.

SIMPTOMI PUTNIČKOG PROLIVA

Putnički proliv počinje naglo s jakim i čestim prolivom i s mogućom mučninom, povraćanjem, grčevima u trbuhu, nadutosti, povišenom telesnom temperaturom i malaksalošću.

Retko je opasan, iako može imati nezgodne komplikacije, pogotovo kod ljudi koji imaju još neke pridružene bolesti (imunokompromitovani, dijabetičari, osobe sa upalnim bolestima creva, hronični bolesnici).

LEČENJE PUTNIČKOG PROLIVA

Putnički proliv obično prolazi sam od sebe, ali to ne znači da se pacijentu ne može i ne treba pomoći. Prvo je potrebno nadoknaditi izgubljenu tečnost i elektrolite kako ne bi došlo do dehidratacije i mogućih ozbiljnih komplikacija.

Enterosgel može uveliko pomoći jer na svoju površinu veže štetne materije (npr. endotoksine, enterotoksine) i omogućava njihovo uklanjanje stolicom i skraćuje trajanje proliva. Ako proliv traje i dalje uprkos terapiji, potrebno je posetiti lekara još na putovanju ili odmah po povratku kući.