Oktal Pharma

Simptomi srčanog udara

- neugodan pritisak ili osećaj punoće u grudima
- stežući bol u sredini grudnog koša koji traje duže od nekoliko minuta
- širenje bolova u levo rame, levu ruku ili levu stranu vrata
- zamagljenje (naglo zamračenje vida) i nesvestica
- osećaj mučnine i nedostatka vazduha

Napomena: Simptomi mogu i izostati!

"Previše ljudi umire sa srcem predobrim za umiranje", izjavio je američki kardiohirurg Beck. Veliki broj ljudi od posledica srčanog udara umire samo zbog neprepoznavanja prvih simptoma bolesti i neupućenosti u važnost pružanja prve pomoći. Jer ukaže li se pomoć pravovremeno i bolesnik na vreme stigne u bolnicu, takva se stanja mogu izlečiti.

Srčani mišić bez kiseonika

Srčani udar (infarkt miokarda) nastaje zbog naglog prekida protoka krvi kroz koronarne arterije koje snabdevaju srčani mišić kiseonikom i hranjivim materijama, zbog čega u ograničenom delu mišićnog srčanog zida dolazi do odumiranja, tj. propadanja ćelija. Zbog smanjenja aktivne srčane mase srce više ne može normalno da pumpa krv, što za posledicu može imati trenutni prestanak rada srca. Nedovoljan protok ili prekid protoka kroz koronarne arterije najčešće nastaje zbog začepljenja arterija krvnim ugruškom, koji se vremenom postupno stvara na podlozi krvnog suda oštećenog aterosklerozom. Aterosklerotski plakovi sužavaju promer krvnog suda, stvarajući podlogu na kojoj se lako formira krvni ugrušak koji tako još više sužava krvni sud.

Prvi je sat kritičan

Srčani udar nije trenutni događaj, nego se razvija duže vreme, najčešće u toku četiri do šest sati. U tom  razdoblju svaki minut je dragocena, posebno zato što najveći broj oštećenja nastaje već u prvom satu, a čekanjem se samo povećava obim oštećenja ćelija srčanog mišića. Zato, ponovno uspostavljanje protoka krvi kroz začepljenu koronarnu arteriju u prvom satu od pojave početnih znakova srčanog udara može biti od ključne važnosti za preživljavanje.
Statistički podaci pokazuju da više od 50 posto ljudi koji dožive srčani udar čeka više od dva sata pre nego što potraži medicinsku pomoć. Iz navedenog proizlazi da je od izuzetne važnosti pravovremeno prepoznati znakove srčanog udara kako bi se moglo reagovati na vreme.

Treba znati prepoznati simptome

Simptomi kojima se srčani udar najavljuje su brojni  i raznoliki i ne moraju se pojaviti svi odjednom. Jedan od prvih koji bolesnik može primetiti je nagli i jak bol u grudnom košu, koji se može širiti, najčešće u levu ruku. Nije retko ni širenje bolova samo u desno ili čak oba ramena. Ređe se bol može širiti u vrat, donju vilicu ili gornji deo stomaka. Srčani udar može proći i bez simptoma, pri čemu je reč o "tihom infarktu". Znak upozorenja može biti i ponavljajući bol u grudima koji se javlja pri naporu i popušta posle odmora.

Prva pomoć

Pri pojavi simptoma srčanog udara najvažnije je ostati priseban i na vreme preduzeti određene radnje:

• Ako se bolesnik s bolom u grudnom košu naglo sruši na pod i pritom izgubi svest, odmah utvrdite diše li i radi li mu srce.
• Ako je bolesnik samo bez svesti, osigurajte prohodnost disajnih puteva postavljanjem u stabilan bočni položaj i pozovite hitnu medicinsku pomoć.
• Ako bolesnik ne diše i ne radi mu srce, odmah počnite postupak oživljavanja (dva udaha: 15 pritisaka na donju trećinu grudne kosti), a neko neka odmah pozove hitnu medicinsku pomoć. Rezultat oživljavanja biće bolji ako mu pristupite u prvih četiri minuta od trenutka prekida rada srca.
• Ako je bolesnik pri svesti, treba ga umiriti i neodložno pozvati hitnu medicinsku pomoć. Dobro je obolelom dati Aspirin (bolje ga je sažvakati jer će tako brže delovati). Aspirin će sprečiti zgrušavanje krvi i tako pospešiti protok kroz suženu koronarnu arteriju, što može smanjiti smrtnost čak do 25 posto.
• Obolelog što pre prevezite do najbliže bolnice. U idealnim uslovima ekipa hitne medicinske pomoći stići će za nekoliko minuta i metodama vanbolničke medicinske pomoći nastaviti vaša nastojanja započeta pravilno pruženom prvom pomoći. Međutim, ako se nalazite  na selu ili u prirodi, možda ćete sopstvenim prevozom pre stići do bolnice. Poželjno je koristiti prostrano vozilo (kombi) u kojem se, po potrebi, može pristupiti postupku oživljavanja u toku vožnje. Bolesnik ne sme da hoda, nego ga do vozila treba nositi.

NAPOMENA: Ako ste osetili preteće simptome srčanog udara, ni u kom slučaju nemojte voziti sami i pokušajte unapred da saznate koja, vama najbliža zdravstvena ustanova pruža pomoć 24 sata na dan.

Postupak osnovnog održavanja života

Ovaj shematski prikaz osnovnog održavanja života početna je metoda održavanja disanja i cirkulacije, što će pomoći bolesniku do dolaska ekipe hitne medicinske pomoći. Naime, u prvim minutima srčanog udara moguć je nastanak fibrilacije ventrikula, koja rezultira neefikasnim srčanim otkucajima i može uzrokovati iznenadnu smrt.

Autor: Ana Malić, dr. med.