Oktal Pharma

Hronomedicina Vam može pomoći da se bolje izborite sa kratkotrajnim bolestima kao što su prehlade i grip, akutnim bolestima kao što su glavobolje i bol u leđima, kao i sa  hroničnim oboljenjima poput artritisa, visokog pritiska, bolesti srca, raka i slično. U knjizi Telesni sat potanko se obrađuju važna moderna dostignuća kako bi vam pomogla u svakodnevnom životu.

Priloženi dokazi proizlaze iz istraživanja izvršenih u vodećim medicinskim centrima širom sveta:
Mnoge bolesti prekidaju normalne telesne ritmove. Poremećaj u telesnom ritmu, naprimer u dnevnom ciklusu spavanja i buđenja, važan je znak koji vam signalizira da se nešto događa. Znaci kao što su umor i loš san upozoravaju da je vreme za odlazak lekaru za različite bolesti kao što su AIDS, dijabetes, depresija i multipleks skleroza.

Znakovi i simptomi mnogih bolesti variraju u toku dana, meseca i godine. Neki poremećaji vrhunac imaju ujutro; srčani udar, moždani udar, neki oblici glavobolje, polenska  groznica i reumatoidni artritis samo su neki primeri. Drugi se obično razbuktaju noću, uključujući astmu, giht, grčeve kod novorođenčadi, čir na želucu i gorušicu. Većina hroničnih bolesti žena pogoršava se u danima uoči menstrualnog perioda. U toku godine, žene u predmenopauzi u proleće će češće pronaći kanceroznu kvržicu u dojci, a muškarci rak testisa zimi.

Obrazac prema dobima dana pomaže nam da uočimo uzroke mnogih bolesti. Ako pokažete  svom lekaru šemu simptoma, možda će mu to pomoći da brže i preciznije otkrije šta se događa. Zbog predvidivog naglog povišenja pritiska ujutro i zgrušavanja crvenih krvnih ćelija, jutro je pogodno za srčane i moždane udare. Poremećaj u dotoku kiseonika u mozak u toku sna  može izazvati jutarnje glavobolje.

Cilj  hronoterapije, ili liječenja u skladu s vremenom, je  ispraviti te uzroke u pozadini i umanjiti njihov nepovoljan uticaj. Poznavanje vremena nastanka simptoma lekaru može pomoći u preciznijem i efikasnijem lečenju.

Kvar telesnog sata može narušiti zdravlje, pa ćete prekasno zaspati, prerano se buditi ili patiti od depresije. Hronoterapija vam nudi nove načine na koje ćete "resetovati" svoj telesni sat i rešiti takve probleme.

Doba dana kad vršite medicinska ispitivanja radi utvrđivanja dijagnoze ili se podvrgavate medicinskom postupku utiče na rezultat. Naprimer, ako patite  od astme, vaše disajne  funkcije variraju zavisno od doba dana. Verovatno su najbolje u rano poslepodne, a najlošije u rano jutro. Ako uobičajeno idete na preglede u popodnevnim satima, vaš lekar može misliti da terapija odlično deluje.Ali, ako  zakazujete  preglede rano ujutro, doći će do izražaja ozbiljnost vaše bolesti.

Idealno vreme za zubara - od 13 do 15 časova

Zubobolje su dva puta učestalije između 3 i 8 sati ujutro nego između 15 i 20 sati, kad su najređe. Taj ritam možda je povezan s lučenjem protivupalnog hormona, kortizola, kojeg noću doslovno nema u organizmu. Lučenje tog hormona javlja se naglo, otprilike u vreme kad se obično budite. I, kad vas karijes već natera zubaru, dokazano je da anestetik najbolje deluje između 13 i 15 sati. Čak tri puta duže nego ujutro! Obrazac prema dobu dana upućuje na izmenu mnogih ritmova. Kod većeg dela populacije, kod osoba koje su budne danju, a spavaju noću i slede više-manje pravilne rasporede aktivnosti, najviše i najmanje vrednosti ritmova prilično su predvidljive tokom dana. Neke laboratorije izveštavaju već o rezultatima istraživanja koji upućuju na postojanje tzv. korektivnog faktora prema dobu dana. Savremeni uređaji za praćenje životnih funkcija u domovima zdravlja mogu vašem lekaru pokazati kako se vaš pritisak, otkucaji srca, ciklusi aktivnosti i odmora i drugi pokazatelji zdravlja menjaju u toku 24 sata. Računarski programi mogu da analiziraju podatke i tako prikupljanje i procenu podataka da učine jednostavnijim.

Vreme uzimanja leka je bitno. Ako uzimate ispravan lek u vreme koje je u skladu s vašim organizmom i vašom bolešću, to može pojačati njegovu efikasnost i umanjiti neželjena dejstva. Konačan ishod je da ćete se verovatno osećati bolje, bićete spremniji da nastavite sa terapijom, nećete više toliko često viđati lekara zbog pogoršavanja simptoma ili neželjene reakcije na lek i nećete  brinuti hoćete li završiti u bolnici na lečenju hronične bolesti.

Terapija bez lekova može pomoći da se sprave poremećaji u vašem telesnom satu. Izlaganje jakom svetlu, naprimer, danas se smatra dobrom alternativnom terapijom za osobe koje pate od zimske depresije. Izlaganje svetlu pomaže i starijim osobama koje loše spavaju i ustaju noću, kao i osobama koje rade u smenama i onima koji putuju kroz vremenske zone.
Način na koji organizujete svakodnevni život, u odnosu na spavanje, obroke i vežbanje, zajedno s ostalim činiocima mogu uzrokovati poboljšanje ili pogoršanje simptoma bolesti i ubrzati ili usporiti vaš oporavak. Ako patite od nesanice, ali se tokom sedam dana redovno budite u isto vreme, bez obzira na to koliko ste lošu noć imali, verovatno ćete kroz neko vreme početi spavati bolje, umesto da podlegnete  impulsu i ostanete da  spavate duže.

Ništa nas, dakle, ne sprečava niti košta da upoznamo naš prirodni ritam, tj. naš telesni sat, da naučimo da ga osluškujemo i u skladu s njim da postupamo. Jer, ako njegove otkucaje zanemarimo, kad-tad javiće se zdravstveni poremećaji koji će vremenom postajati sve veći i veći. U tome kako naučiti osluškivati, tj. "čitati" naš telesni sat, najbolje će nam pomoći knjiga Telesni sat, zanimljiv i iznad svega koristan zdravstveni priručnik koji će nas jednostavno naučiti kako da dođemo do još boljeg zdravlja. Kao takav, trebalo bi da nađe mesto u svakoj kućnoj biblioteci.

Autor: Carmen Rivier-Zurak, dr. med.