Glavni sadržaj | Tražilica
Oktal Pharma d.o.o.

Milorada Jovanovića 11,
11147 Beograd, Republika Srbija
tel: +381 11 3467 100
tel: +381 11 3467 999
tel: +381 11 3467 032
fax: +381 11 3467 046
e-mail: office@oktal-pharma.rs

Oktal Pharma

Stručni članci

Telesni sat: Reč je o vremenu

Mnogo više pažnje poklanjamo satovima koje nosimo na ruci nego onima koje smo dobili još u majčinoj utrobi

Godine 1996. Američko medicinsko udruženje (AMA) zatražilo je od Gall up organizacije istraživanje: da li lekari i javnost znaju da se simptomi mnogih uobičajenih bolesti pogoršavaju u određeno doba dana ili noći, a smiruju u drugom vremenskom periodu? Kad se najčešće javljaju srčani udari ili napadi astme? Kada su simptomi sinuzitisa, prehlade, kijanja i drugih alergija i polenske groznice najgori? Kada je srčani pritisak najviši?

  • Većina lekara odgovorila je pogrešno na svako postavljeno pitanje.
  • Prosečna odrasla osoba takođe je pogrešila
  • Čak i osobe sa bolestima uključenim u ovo istraživanje nisu raspolagale važnim činjenicama koje bi im mogle pomoći u poboljšanju njihovog zdravlja i, možda, spasiti živote.
  • I lekari i pacijenti želeli su više informacija o tome kako doba dana utiče na bolest i zdravlje.

Potraga za spoznajom


Sijalicom od 100 W do redovne menstruacije
Izlaganje svetlu, od izuzetne važnosti za glavne dnevne ritmove, može doprineti  i urednosti  menstruacija. Ženama s neredovnom menstruacijom autori "Telesnog sata" preporučuju da koriste nezasenjenu svetiljku sa sijalicom od 100 W. Treba je postaviti  otprilike na metar od glave, upaliti u vreme odlaska na spavanje od 13. do 17. dana ciklusa i ostaviti uključenu celu noć.

Većina nas ne zna na sat. Telesni sat. Mnogo više pažnje  pridajemo satovima koje nosimo na ruci nego onim  koje smo dobili još u majčinoj utrobi.
Ručni sat pokazuje samo jedno vreme: svetsko. Na to vreme treba paziti ako se udajete ili ženite, ako morate da stignete na  voz ili želite da pogledate vesti na TV-u. Ali ni jedan ručni sat neće vam reći kad najbrže razmišljate, kad najbolje računate ili najžešće udarate reketom tenisku lopticu. Pogledavši na sat, možete pomisliti "vreme je za jelo" ili "vreme je za spavanje", iako vaš želudac nije prazan, ili niste počeli ni da zevate. Da biste osećali glad ili pospanost, vaš mozak mora da "pazi na vreme", morate imati mozak sa sopstvenim satom. Biološkim satom. To je hardverski sistem koji povezuje vaše dnevno ponašanje s ritmovima naše planete i radi u pozadini naših života, trenutno se prilagođavajući okolnostima.
Većina nas misli da nam životi protiču u skladu sa svetskim satom. I zaista, često se bunimo da nas taj sat gazi, pritiska, kao što je govorio Šekspirov junak kralj Ričard III - "vreme me uništava". Život na brzoj traci nas privlači, ali i pretvara u njegove robove. Na poslu, šaljemo tone i tone faks i e-mail poruka, čak i osobama u susednim kancelarijama. Ubrzali smo svoj ritam prema ritmu internet vremena, strepeći zbog ikonice na ekranu računara koja nas upozorava na kašnjenje od nekoliko sekundi, ekranu koji svojim oblikom podseća na već zastarelo staklo satnog mehanizma.
Ko još ima vremena da posećuje prijatelje? Ili čita knjige i časopise nagomilane na noćnim ormarićima? Gde i kad pronalazimo takozvano slobodno vreme za našeg partnera ili decu? Otprilike 47 milona Amerikanaca radi honorarne poslove za vreme vikenda.

Srčane bolesti i depresija leče se svetlom

Florens Najtingejl (Florence Nightingale),  preteča savremenih medicinskih sestara, tvrdila je da bi bolesnikovo lice trebalo uvek da bude okrenuto prema svetlosti. Borila se za sunčane prostorije i otvorene prozore u bolnicama. Naučnici sa univerzizeza  Alberta u Edmontonu, u Kanadi, nedavno su potvrdili te oštroumne zamisli. Otkrili su da, ako se osoba koja je preživela ozbiljan srčani udar smesti u sunčanu sobu, umesto u neku tmurnu i zatamnjenu, svetlost će uveliko povećati šanse za preživljavanje. Ista terapija pomaže i osobama koje pate od depresije - brže se oporavljaju.

Spoznaja da je noć pravo vreme za san izbledela je pred činjenicom da su vam u bilo koje doba dana ili noći na raspolaganju stotine televizijskih programa, kao i mogućnost dostave hrane u kuću, čak i u manjim mestima. Ako ne možemo da zaspimo, spavamo  ili da se ujutro razbudimo, skloni smo da gunđamo zbog lošeg sna, ali pravi problem može biti pogrešno vreme odlaska na počinak. Većina ljudi ne zna da taj pokvareni sat mogu popraviti i sami.
U toku vožnje automobila pijemo kafu, gutamo fast food hranu i brbljamo na telefon. Neki automobili čak imaju mogućnost slanja telefaks poruka. U Americi mačke postaju sve omiljeniji kućni ljubimci, na uštrb pasa; mačke ne treba voditi u šetnju. Prosečna žena u New Yorku zarađuje kao lični agent za kupovinu. Ona za svoju prezaposlenu klijentkinju bira odeću... iz kataloga. Našim životima dominira ono što bi Stephen Berman, autor "Hiperkulture", nazvao "moć sadašnjeg trenutka". Imitiramo Ludog Zeca (iz knjige "Alisa u zemlji čuda"; Lewis Carrol, op. prev.), neprestano se žaleći: "Zakasniću. Zakasniću, na vrlo važnu stvar".
Satni mehanizam u vašem mozgu određuje hoćete li biti mrzovoljni ujutro pre nego što popijete kafu, koliko brzo možete napisati pismo i koliko precizno ćete proveriti ima li u tekstu grešaka, koliko vremena vam treba da na biciklu pređete deset kilometara, hoćete li zaspati kad čujete simfoniju, kad će vam se "aktivirati" čir, i tako dalje. Poput krokodila u Petru Panu, taj sat nosimo u sebi kuda god idemo. Mnogi među nama ne čuju njegove otkucaje.

(01.07.2005.)
^ na vrh stanice | Glavni sadržaj | Tražilica