Glavni sadržaj | Tražilica
Oktal Pharma d.o.o.

Milorada Jovanovića 11,
11147 Beograd, Republika Srbija
tel: +381 11 3467 100
tel: +381 11 3467 999
tel: +381 11 3467 032
fax: +381 11 3467 046
e-mail: office@oktal-pharma.rs

Oktal Pharma

Stručni članci

Vene pod rizikom

U uslovima venskog zastoja čak i blaga ozleda dovodi do stvaranja ulkusa, često bez tendencije zaceljenja.


Vene sakupljaju krv siromašnu kiseonikom iz perifernih delova tela i vraćaju je prema srcu. Njihov zid građen je pretežno od vezivnog tkiva i vrlo tankog mišićnog sloja, pa samo pasivno učestvuje u venskoj cirkulaciji, u kojoj ključnu ulogu imaju kontrakcije okolnih mišića, koje pritiskom na vene spolja, potiskuju vensku krv u više segmente tela (tzv. venska pumpa). Kod većine velikih vena, strujanje krvi prema srcu podržavaju i zalisci smešteni na unutrašnkem zidu, koji poput ventila omogućavaju jednosmerno kretanje krvi prema srcu.

Problem širih razmera

Učestalost bolesti venskog sistema povećava se sa životnim dobom. Prema nekim autorima, čak oko 45 posto stanovništva u srednjoj Evropi ima izražene varikozitete, 16 posto ima jako izražene varikozitete uz subjektivne i objektivne teškoće, a oko jedan posto pati od varikozne ulceracije (venski ulkus, ulcus cruris), s tim da je kod svakog 350-og odraslog pacijenta reč o ulkusu koji ne zaceljuje. Kod pacijenata starijih od 65 godina učestalost razvoja venskog ulkusa iznosi čak četiri posto.

Bolesti venskog sistema znatno su učestalije kod žena (i do četiri puta u odnosu na muškarce), što se dovodi u vezu sa uticajem ženskih polnih hormona (estrogena i progesterona). Smatra se i da postoji nasledna predispozicija za nastanak bolesti. Nastanku bolesti dodatno pogoduje i izbor zanimanja (dugotrajan radu u stojećem ili sedećem položaju), neke hronične bolesti (šećerna bolest, visok pritisak), trudnoća, gojaznost, ozlede, uzimanje nekih lekova (kontraceptivi) i loše životne navike (pušenje).

Kompromitovana cirkulacija

Tokom života, pod uticajem različitih činilaca može doći do slabljenja venskih zalistaka, kada krv zaostaje u donjim delovima tela, pritiska venski zid i dovodi do stvaranja proširenja površinskih vena, tj. pojave varikoziteta. Ako se ne reaguje na vreme, s vremenom dolazi do  progresije oštećenja na duboke vene. Krv sve više zaostaje, što doprinosi daljnjem proširenju i zastoju krvi u venama (venska staza). Povećava se propustljivost  kapilara i razvija se otok (edem), najčešće u predelu članaka. Postupno slabi i ishrana tkiva, pa koža na tim mestima postaje istanjena, posebno u donjoj trećini potkolenice, a zatim sjajna i suva, često uz izražen svrab (najverovatnije povezano s oštećenjem nerava). U tim uslovima čak i blaga ozleda dovodi do stvaranja ulkusa, koji često ne pokazuje nikakvu tendenciju zarastanja. Ostale moguće komplikacije su razvoj upale (tromboza i tromboflebitis) ili krvarenja.

Venski ulkus je hronična  rana. Ima izgled nepravilno oblikovanoga plitkog defekta kože, koji retko zahvata mišić ili kost, a najčešće je smešten na unutrašnjoj strani donje trećine potkolenice. Dno rane često je žućkasto i sukrvičasto. Noga je natečena, topla i umereno bolna. U neposrednoj okolini ulkusa obično se vide proširene vene i promene na koži u vidu varikoznog dermatitisa (plavkasto-smeđkasto obojena stanjena koža).

Važno je rano prepoznati

Prepoznavanjem bolesti u njenom početku i usvajanjem efikasnih mera mogu se potpuno otkloniti eventualne komplikacije. Znaci i simptomi počinju kao bol i težina u nogama, brzo umaranje, grčevi u nogama, osećaj žarenja, otoci u predelu članaka i svrab u okolini jedne ili više vena na nogama. Ove tegobe znak su da treba zatražiti  pomoć lekara.

Što pre verifikovati

Dijagnoza ulkusa postavlja se na temelju pacijentovog opisa tegoba, fizičkog pregleda (u stojećem stavu) i kliničkog izgleda rane (lokalizacija, oblik, veličina, izgled ivica, zida i dna ulkusa, izgled okolnog tkiva) i dopunskih ispitivanja. Zbog različitosti mogućih uzroka nastanka i kliničke slike, kao i potrebe tačne procene stanja obolelog, razrađena je klasifikacija CEAP koja precizno opisuje različite stadijume bolesti, doprinosi uniformnom prikazu dijagnoze i rezultata lečenja, olakšava razumevanje bolesti i pomaže u selekciji ciljanog lečenja individualnih problema.

Šta učiniti u preventivnom smislu

• izbegavati dugotrajno stajanje i sedenje u istom položaju

• izbegavati sedenje s prekrštenim nogama

• izbegavati nošenje visokih potpetica (žene)

• izbegavati odeću usku oko struka, gornjeg dela natkolenica i prepona

• smanjiti prekomernu telesnu težinu

• prestati sa  pušenjem

• nositi kompresivne čarape

• odmarati noge nekoliko puta u toku dana (u ležećem položaju podignuti noge iznad nivoa srca, npr. na dva do tri jastuka, u trajanju od 15 minuta do pola sata).

Zahtevno i skupo lečenje

S obzirom na to da su ulkusi često otporni na terapiju i zahtevaju stalni nadzor zbog pratećih komplikacija, lečenje je dugotrajno i skupo.

Lokalna terapija sastoji se od čišćenja i dezinfekcije rane, podsticanja procesa granulacije i epitelizacije, sprečavanja sekundarne infekcije i nege i zaštite okolne kože. Primena obloga  s alginatima i hidrokoloidima pojednostavljuje negu hronične rane jer smanjuje broj previjanja, obično na dva puta nedeljno. U poslednje vreme dobre rezultate daje i fizikalna terapija s upotrebom elektroionske terapije i polarizovane svetlosti koji ubrzavaju zaceljivanje ulkusa.

U sistemskoj terapiji koriste se vaskularni protektori i venetonici, a u slučaju znakova infekcije bakterijama i gljivicama primenjuju se antibiotici, odnosno antimikotici. Uz to, važno je lečiti i eventualne prateće hronične bolesti i stanja koja usporavaju zarastanje (npr. bolesti srca, šećernu bolest, neurološke bolesti, hiperlipidemiju) i raditi na otklanjanju ili ublažavanju faktora rizika (prestanak pušenja, regulacija šećera u krvi i krvnog pritiska).

Važnu ulogu u lečenju ima i kompresivna terapija elastičnim zavojem ili elastičnom čarapom, na način da je kompresija postupna: veća na donjem delu ekstremiteta i sve blaža  bliže natkolenici. Tako se postiže bolje pražnjenje vena i olakšava povratak krvi u srce. U slučaju primjene kompresivne terapije važno je isključiti arterijsku okluzivnu bolest, koju ovaj vid terapije može kompromitovati. S obzirom na jednostavnost, efikasnost cenu, ovaj vid lečenja predstavlja najbolji izbor i obavezan dodatak svim vrstama hirurškog lečenja venskog ulkusa.

Dobre rezultate pokazala je i V.A.C. terapija (vakuumom podržano lečenje rana). Ako te terapije ne postignu uspeh, potrebno je sprovesti hirurško liječenje (transplantaciju kože).

Činjenica je da velika učestalost bolesti venskog sistema, visoka cena  lečenja, gubitak radnih dana i smanjen kvalitet života obolelog predstavljaju vrlo ozbiljan problem, kako u zdravstvenom tako i u socioekonomskom smislu. Stoga veliku važnost svakako treba pridati prevenciji i ranom prepoznavanju, odnosno lečenju, što razvoj komplikacija svodi na najmanju moguću meru.

Autor: Marina Gradinac, dr. med.

(03.03.2008.)
^ na vrh stanice | Glavni sadržaj | Tražilica