Glavni sadržaj | Tražilica
Oktal Pharma d.o.o.

Milorada Jovanovića 11,
11147 Beograd, Republika Srbija
tel: +381 11 3467 100
tel: +381 11 3467 999
tel: +381 11 3467 032
fax: +381 11 3467 046
e-mail: office@oktal-pharma.rs

Oktal Pharma

Stručni članci

Glavobolja koja obuzima

Bilo koji činilac disharmonije i poremećaja u životnoj ravnoteži može biti okidač za migrenozni napad

 

Glavobolja je jedan od najčešćih simptoma s kojima se susrećemo u svakodnevnom životu i zbog čega se javljamo lekaru. Odnosi se na  bol u glavi, trajan ili povremen, redak ili učestao, difuzan, koji zahvata celu glavu ili lokalizovan, pulsirajući, tup, stežući, nagli ili hronični. Vrlo često je propratni  simptom mnogih bolesti. Većina ljudi povremene glavobolje prihvata kao sastavni deo života, mada nagla i jaka glavobolja s burnim početkom može biti znak ozbiljne i teške bolesti.
Smatra se da 15 do 20 posto ljudi pati trajno ili povremeno od glavobolja, a u 90 posto slučajeva su simptom blagog poremećaja koji se relativno lako može otkloniti. Češće su u drugom životnom dobu (između 25. i 65. godine), a izloženiji su žene, urbana populacija i osobe čije zanimanje zahteva boravak u zatvorenim prostorijama uz sedenje, psihički napor i koncentraciju.
Najpoznatija i jedna od najčešćih vrsta glavobolje koja se javlja periodično je migrena. Od nje pati između osam i 20 posto stanovništva. Učestalost je različita u različitim klimatskim područjima, a zavisi i od starosti, pola i načina života. Češća je u gradskim sredinama, ili se u gradu bolesnici češće javljaju lekaru i kod žena (dva do tri puta češća nego kod muškaraca).  Većina istraživanja nalazi uzrok u povezanosti delovanja hormona i pojave napada migrene (migrenozni napadi najčešće su povezani s menstruacijom, bilo na početku, u sredini ili na kraju ciklusa).
Migrena je dobroćudna, ponavljajuća glavobolja i nije simptom ničega drugog. Bolesnik nema nikakvih simptoma između napada. Iako je ređa u detinjstvu i kod osoba trećeg životng doba, može početi već u detinjstvu i trajati do sedamdesete godine. Većina ljudi koji boluju od migrene prvi napad doživi pre dvadesete godine, a otprilike jedan od osam i pre desete godine. Migrena se retko javi prvi put posle pedesete godine.
U Evropi od migrene boluje najmanje 65 miliona ljudi, što uzrokuje milione izgubljenih radnih dana, pa migrena, uz zdravstvene, ima i jasne društveno-ekonomske implikacije.

Zapisano u istoriji

Prve opise migrene kao sindroma koji se povremeno javlja nalazimo 3000 godina pre Hrista u jednoj poemi u Mesopotamiji, gde zli duh Tiu uzrokuje bol u glavi koji je poput vetra u pustinji, blještav poput jakog svetla i obuhvata žrtvu koja mu se odupire sa svih strana.
Otac moderne medicine, Hipokrat (živeo je na ostrvu Kos u Grčkoj između 460. i 370. godine pre Hrista) opisuje migrenu, slično kasnijim modernim opisima, kao poremećaj vida, bol u jednoj strani glave i povraćanje.
Trideset godina posle Hrista Celzijus opisuje migrenoznu glavobolju kao hronično stanje, za ceo život, a oko 80. godine posle Hrista, Aretej iz Kapadokije prvi pominje reč "hemikranija", koja označava javljanje bola u jednoj strani glave.
Tek je Galen (131. do 201. godine) opisom jasno razlikovao prirodu migrene od ostalih vrsta glavobolje i upotrebljavao izraz hemikranija da opiše vrlo bolni poremećaj koji zahvata otprilike polovinu glave, bilo levu ili desnu. Iz reči hemikranija (bol u polovini glave) izvedeno je kasnije ime migrena.
Iako za bolesnike kojima migrena upropašćava život nije neka posebna uteha, treba reći kako je mnogo slavnih ljudi iz javnog života, umetnosti i nauke patilo od migrene - Julije Cezar, Edgar Alan Po, Tolstoj, Šopen, Čajkovski, Madam de Pompadur, Karl Marks, Alfred Nobel, Niče, Tomas Džeferson, Sigmund Frojd... Neke astrološke knjige povezuju osobe rođene u znaku Raka i Jarca sa češćim javljanjem migrene, a neke pominju one rođene u znaku Ovna kao posebno osetljive. Ipak nema pravila, s obzirom na to da je, naprimer, Julije Cezar bio Lav, Tolstoj Devica, Po Riba, a Marks i Frojd bili su rođeni u znaku Bika.

Kako se menjala predstava o nastanku

Od vremena Mesopotamije i poeme u kojoj je zli duh Tiu bio odgovoran za nastanak migrene, rasla je naša imaginacija o tom misterioznom poremećaju, ali i naučna  radoznalost. Brojna  istraživanja su, posebno nedavno, s razvojem medicinske tehnologije i brojnih dijagnostičkih i laboratorijskih metoda, omogućila detaljnije razotkrivanje uzroka nastanka i mogućnosti lečenja migrene. Ipak, definitivni uzrok nastanka migrene još nije sasvim jasan.
Još je Harold Wolff, koristeći se tehnološkim mogućnostima svoga doba, pokušao da da jedinstvenu teoriju nastanka glavobolje. Smatrao je da je aura u migreni posledica sužavanja krvnih sudova (vazokonstrikcije), a glavobolja rezultat pojačanog širenja krvnih sudova (vazodilatacije). Bol se pojačava izlučivanjem materija, nađenih u okolini bolnih krvnih sudova, koje snižavaju prag njegovog nadražaja. Takođe je smatrao da je tenziona glavobolja rezultat prekomerne mišićne kontrakcije.
I vaskularna teorija migrene i teorija pojačane mišićne kontrakcije u glavobolji tenzionog tipa zamenjene su novim pristupom nastajanja bolnih stimulusa i njihovim odašiljanjem iz mozga, uz upalni nadražaj nerava i posledično delovanje na zid krvnih sudova. Opisuje se i važnost neurotransmitera 5-hidroksitriptamina (hemijska supstanca koja posreduje u prenosu nadražaja u mozgu), čija se količina smanjuje u napadu migrene. Istraživanja i dalje traju i svakim danom možemo očekivati nova saznanja.

Disharmonija i poremećaj životne ravnoteže

Neki autori navode da se migrena javlja češće kod određenog tipa osoba - koje su posebno inteligentne, ambiciozne, temperamentne, osetljive, s previše obaveza koje žele da završe u prekratkom roku, ali to nije pravilo. Stres je važan činilac u nastajanju migrenskog napada, a često se opisuje i migrena za vreme vikenda, kad  osoba može da se opusti, ali sebi nekim podsvesnim mehanizmima to ne dozvoljava. Opisuju se i promene vremenskih frontova (posebno južno i vlažno vreme) kao jedan od faktora koji pogoduju nastanku migrenoznog napada, kao i prekomerno izlaganje vrućini i suncu, odnosno hladnoći. Hormonski uticaj kod žena već smo pomenuli, a često se opisuju i pojedine vrste hrane koje pogoduju nastanku migrene, npr. sirevi, posebno zreliji, zatim čokolada, kafa, različita alkoholna pića (npr. crno vino), oscilacije šećera u krvi (posebno kod dijeta za mršavljenje). Pušenje je siguran činilac u nastanku napada migrene, zatim nedovoljno odmaranje, neprospavane noći, predugo gledanje TV-a ili drugi svetlosni stimulansi (računari, light-show). Drugim rečima, bilo koji činilac koji dovodi do disharmonije i poremećaja u životnoj ravnoteži može biti okidač za napad.
Sve to ne treba uzeti kao pravilo. Kod svake osobe prisutan je drugi činilac, odnosno kombinacija nekoliko njih, a ponekad se, uprkos detaljnoj analizi, ne može tačno utvrditi šta je prouzrokovalo napad. Ipak, osobama s migrenom preporučuje se da se klone onoga što im smeta i da pokušaju da vode zdrav život, usklađen s prirodom i sa samim sobom.

Međunarodni kriterijumi klasifikacije

Međunarodno društvo za glavobolju (International Haedache Society), koje je uvelo kriterijume za klasifikaciju glavobolja i migrena koji bi trebalo da se  primenjuju u celom svetu, navodi nekoliko vrsta migrena.

Migrena bez aure - Karakteriše je napad glavobolje koji traje (ako se ne leči) od četiri do 72 sata. Reč je o pulsirajućem bolu koji se javlja u jednoj strani glave i remeti svakodnevni život. Često počinje ujutro, pojačava se pri fizičkom naporu i kretanju. Obično se uz glavobolju javlja barem jedna od sledećih karakteristika: mučnina i/ili povraćanje, osetljivost na svetlo i/ili buku. Neposredno pre i za vreme napada može se zapaziti pojačana hidratacija tela. Iako periodični, napadi takve glavobolje nisu redovni, pa je moguće da osoba s tim tipom glavobolje duže razdoblje bude bez glavobolje i bez lečenja. Kod žena je tokom trudnoće primećeno da napadi takve glavobolje ili prestaju ili su mnogo ređi.

Migrena sa aurom - Već i samo ime kaže da glavobolji prethodi tzv. aura, koja se može zapaziti kao smetnja vida, mrlja u vidnom polju koja se povećava, zamućen vid ili čak potpuno slepilo na jednom oku, mada se  mogu javiti i svetleće tačkice, zvezdice ili cik-cak crte. Mogu se javiti i drugi neurološki simptomi, npr. utrnulost i slabost u ruci i nozi, zatim utrnulost u jednoj strani lica, smetnje govora, promene raspoloženja, vrtoglavica, nelagodnost u grudima. Aura obično traje oko pola sata, ne duže od sat vremena i posle nje se javljaju glavobolja, mučnina i osetljivost na svetlo i/ili zvuk. Ponekad se glavobolja javi tek posle nekog vremena, ponekad se uopšte ne javi, nego se napad završava aurom. Ako se glavobolja javi posle aure, traje obično od 8 do 24 sata. Najčešće je jednostrana, ali može se proširiti i obostrano, s tim da je jača na onoj strani na kojoj je počela. Bolesnici osećaju opštu slabost, bledi su, razdražljivi, najčešće s izraženim podočnjacima oko očiju i podbulog lica.

Migrena s tzv. produženom aurom (migrena s komplikacijama) - U auri mogu biti izraženi i neki puno veći i dramatičniji neurološki ispadi, kao što su oduzetost jedne strane tela različitog stepena, vrtoglavica, smetnje ravnoteže, šumovi u ušima, poremećaj svesti, ispadi pojedinih moždanih nerava.

Migrenozni status - Poseban oblik migrene u kojem napad migrenozne glavobolje traje duže od 72 sata, bez obzira na lečenje. Glavobolja je kontinuirana ili s prekidima manjim od četiri sata. Tokom migrenskog napada, može, doduše retko, nastati i moždani udar. Neurološki ispad ponekad danima ne iščezava nakon takvog napada, čak i do sedam dana.

Glavobolja tenzionog tipa - Nastaje usled zatezanja (kontrakcje) mišića, a naziva se još i psihomiogena, neurotična ili stresna glavobolja. Može trajati od pola sata do nedelju dana. Bol je u obliku pritiska i stezanja poput obruča, obično u predelu čela, ali i u potiljku. Može biti blaga, ne više od obične nelagodnosti, ali  može biti i neugodna. Kretanje ne menja karakteristike bola. Može biti prisutna blaga mučnina, ali nikad nema povraćanja i osetljivosti na svetlo ili zvuk. Osim na bol u glavi, bolesnici se žale i na druge tegobe - punoću u stomaku, stezanje u grlu, lupanje srca, razdražljivost, teškoće koncentracije i pamćenja. Reč je zapravo o dugotrajnoj napetosti mišića glave i vrata kao fizičkom odrazu psihičke napetosti.
Može biti u pitanju i epizodna tenziona glavobolja, koja traje od 30 minuta do sedam dana, a broj dana u godini s glavoboljom je obično 180 ili prosečno 15 dana mesečno.

Hronična tenziona  glavobolja češća je od epizodne. Karakteristike bola su iste, samo je intenzitet slabiji. Bitna karakteristika je da osećaj bola nikad ne prestaje, iako varira u intenzitetu do gotovo neprimetne glavobolje.

Širok raspon dijagnostičkih metoda

Da bi se procenilo o kakvoj je vrsti glavobolje reč, posle uzimanja anamnestičkih podataka o tegobama bolesnika i prethodnim bolestima, treba učiniti detaljan neurološki pregled i laboratorijsko-biohemijske analize krvi. Zatim se za procenu moždane cirkulacije preporučuje dopler-sonografija krvnih sudova glave i vrata, zatim snimanje električne moždane aktivnosti (EEG), eventualno i šira obrada koja uključuje i kompjuterizovanu tomografiju mozga (CT) ili čak magnetnu rezonancu mozga (MRI). Dijagnostiku je ponekad potrebno dopuniti radiološkim snimanjem glave i vratnog dela kičme ili krvnih sudova glave (odnosno mozga) i vrata pomoću kontrastnih sredstava. Vidni evocirani potencijali (VEP) mogu dati karakterističan nalaz kod migrena s aurom.
Uprkos navedenom, zasad ne postoji dijagnostička metoda koja izolovano sa sigurnošću može dokazati migrenu izvan napada.

S obzirom na to da se migrena može zameniti i s upalom sinusa ili drugim oblicima glavobolje koji u osnovi mogu imati različite uzroke, donosimo brzi test kako biste utvrdili da li je  ono što Vas muči zaista migrena.

Brojna oružja na raspolaganju

Već smo istakli važnost zdravog i harmoničnog života u sprečavanju nastanka migrene. Ako su uprkos tome migrene i dalje prisutne, treba još naglašenije pokušati neku od metoda opuštanja koje su vam na raspolaganju (od autogenog treninga, preko joge do bio-feedbacka i sl.). Svako će prema ličnim sklonostima izabrati najprikladniji način opuštanja.

Pristup medikamentoznom lečenju (tj. upotrebi lekova) je dvojak: ako su napadi retki, leči se sam napad migrene, ali ako su učestali, tada se svaki dan daju sredstva za njihovo sprečavanje.
U prvu grupu lekova spadaju acetilsalicilna kiselina ili paracetamol, obično u kombinaciji s blagim sredstvima za umirenje ili kofeinom, kao i antiemetici (lekovi protiv mučnine), što kod nekog može vrlo dobro da deluje. Najprikladniji su oblici tableta koje se žvakanjem rastope u ustima (2 tbl. od 500 mg), uz blagi anksiolitik i magnezijum (600 mg), najbolje u obliku šumećih tableta koje se rastope u čaši vode. Primenjuju se i nesteroidni antireumatici.
Poslednjih  godina se s uspehom koriste različite generacije triptana. Efektivna doza je 25 - 100 mg, za osobe kod kojih drugi lekovi ne deluju ili im uzrokuju previše nuspojava. Zavisno od generacije, na tržištu postoje u obliku pločica za otapanje u ustima, tableta i nazalnog spreja. Ova vrsta lečenja se preporučuje poslovnim ljudima koji moraju da funkcionišu uprkos migreni i vrlo često ne mogu da prekidaju posao. Nuspojave su retke, ali moguće. Najčešće je reč o osećaju umora, vrtoglavici, sumaglicama, pospanosti, bolovima i senzacijama u grudima i bolovima u vratu.
U sledeću grupu spadaju alkaloidi ražene glavnice, tzv. ergot alkaloidi, koji su prisutni na tržištu u različitim kombinacijama i dugo su bili smatrani najspecifičnijim sredstvima za lečenje migrene. Treba ih uzeti što pre, već pri prvim upozoravajućim znakovima glavobolje, odnosno aure, jer kasnije u toku napada znatno slabije deluju. Često se predlažu preparati u obliku čepića ili lingvaleta, nazalnog spreja i slično, jer u slučaju povraćanja tablete nisu od koristi. Pri dugotrajnoj upotrebi ergot preparata može se javiti i glavobolja uzrokovana upravo samim ergotima, kao jedan oblik navikavanja, što zahteva posebno lečenje.
Pri vrlo intenzivnim napadima koji ne reaguju na opisanu terapiju, potrebno je lečenje u bolničkim uslovima.
Ako su u pitanju vrlo česti napadi migrene (računa se više od tri napada mesečno), pristupa se profilaktičkom lečenju svakodnevnim uzimanjem lekova iz grupe beta-blokatora, antidepresiva, dihidroergotamina i eventualno neke vrste antidepresiva. Ne treba posebno naglašavati da svako lečenje mora biti pod stalnim nadzorom lekara, jer neodgovarajuća primena lekova može uzrokovati teške poremećaje.
Neki bolesnici su vrlo dobri kandidati za lečenje akupunkturom, što svakako treba pokušati, a i fizikalna terapija, posebno kod tenzionih glavobolja u kombinaciji s degenerativnim promenama na vratnom delu kičme, može biti od koristi.
________________________________________
Brzi test - imate li migrenu?

Kad vas boli glava:
• Znate li ponekad da dolazi i pre nego što vas zaista zaboli?
• Osećate li bubnjanje duboko u glavi?
• Osećate li bol u jednoj strani glave?
• Osećate li mučninu ili možda povraćate kad vas boli glava?
• Plačete li ili mislite da ćete poludeti od bola?
• Imate li problema s očima - vidite svetlo, zvezdice, isprekidane crte?
• Ili možda predmeti izgledaju tamni, ne vidite ih cele ili su čudni?
• Jeste li bledi i iscrpljeni da Vaša porodica ili prijatelji primećuju da ste bolesni?
• Smeta li Vam buka ili svetlo?
• Smeta li Vam da vas neko dotakne?
• Da li biste  rado bili sami (iako obično kad vam nije dobro volite da vas neko teši)?
• Primećujete li da Vam je promenjen osećaj mirisa?
• Primećujete li da se bol pogoršava kad se krećete?
• Osećate li mrave u rukama i nogama?
• Glavobolja obično traje između četiri sata i tri dana?

Ako ste na nekoliko od ovih pitanja odgovorili "da", onda ipak patite od migrene i najvažnije je saznati kako sprečiti napad migrene, odnosno kako ga izlečiti!

Autori: prof. dr. sc. Vida Demarin, dr. med., spec. neurolog i mr. sc. Marija Bošnjak-Pašić, dr. med., spec. neurolog
(14.04.2008.)

(14.04.2008.)
^ na vrh stanice | Glavni sadržaj | Tražilica