Glavni sadržaj | Tražilica
Oktal Pharma d.o.o.

Dušana Dude Timotijevića 9, Beograd, 11050 Beograd 22, PAK 149305, Republika Srbija
tel: +381 11 3467 100
tel: +381 11 3467 999
fax: 0618207441
e-mail: office@oktal-pharma.rs

Oktal Pharma

Stručni članci

Lekovi i hrana - šta ne ide zajedno?

Kad se govori o interakcijama hrane i leka, uglavnom se razmatra uticaj pojedine hranjive materije na terapijski učinak leka

Lekaru ili farmaceutu uglavnom se postavlja pitanje kad uzeti lek (pre ili posle jela), ali pitanje koju vrstu hrane treba izbegavati, vrlo je retko. Manje je poznato da kod uzimanja određenih lekova treba obratiti pažnju na izbor namirnica jer one mogu delovati na pojedine sastojke leka i dovesti neželjenih, pa čak i opasnih posledica. To nazivamo interakcijom hrane i leka.
Postoji nekoliko takvih interakcija, ali uglavnom se razmatra uticaj pojedine hranjive materije na terapijski učinak leka, pri čemu od velike koristi može biti poznavanje približnog sastava namirnica. Efekat interakcija hrane i lekova može biti individualno različit, a zavisi od doze leka, starosti, pola, sastava obroka i nutritivno-zdravstvenog statusa pojedinca. Za razvoj interakcija najpodložnije su starije osobe, deca i adolescenti, pothranjene osobe i hronični bolesnici.
Populacija starijeg doba posebno je ugrožena, s obzirom na to da neretko moraju da uzimaju mnogo propisanih lekova, ali i zbog učestalog korišćenja  lekova koji se mogu izdavati bez recepta. U toj starosnoj grupi slabi funkcija jetre i bubrega, što uzrokuje i slabiju eliminaciju lekova iz organizma. Kao rezultat te pojave, lekovi se duže zadržavaju u organizmu i tako pojačavaju mogućnost nastanka neželjenih popratnih pojava. Naučne studije dokazale su smanjene nivoe vitamina B grupe, kao i vitamina A i C u toj starosnoj grupi, što se velikim delom može pripisati interakcijama lekova i neodgovarajuće ishrane.


Terapijsko delovanje lekova je nesumnjivo, ali zavisno od hrane koju smo konzumirali, proces njegove apsorpcije može biti usporen ili ubrzan. Veliku deo lekova, kao i manje poznate kombinacije lekova mogu uticati na apetit, a njihova dugotrajna upotreba može biti uzrok pothranjenosti. Pritom se vrlo često potpuno zaustavlja apsorpcija hranjivih materija u organizmu, što može izazvati deficitarna nutritivna stanja.
Suprotno tome, lekovi koji se koriste za sprečavanje alergijskih reakcija (antihistaminici), protivupalna sredstva (steroidi), kao i lekovi kod depresivnih stanja (antidepresivi) podstiču apetit. Ako se uzimaju duže vreme, većini ljudi poveća se telesna težina.


Na šta treba obratiti pažnju?


• Biljna vlakna, a posebno pektin, usporavaju apsorpciju većine lekova. To posebno važi za digoksin (jedan od lekova za srčane bolesnike) i acetaminofen (popularan protiv različitih vrsta bolova).
• Jedna od najpoznatijih interakcija je između mleka i antibiotika, a kao posledica javlja se usporena apsorpcija leka, što za posledicu ima slabiji terapeutski učinak antibiotika.
• Pojedine vrste sireva (čedar, parmezan) mogu kočiti delovanje antidepresivnih lekova, što je naročito izraženo u slučaju lekova zasnovanih na delovanju monoaminooksidaza. Takvo ometanje pre svega izaziva delovanje aminokiseline tiramin, koju, osim u pojedinim vrstama sireva, možemo pronaći u namirnicama kao što su fermentisani mlečni proizvodi, haringa, bakalar, feferoni, pileća džigerica itd.
• Najpoznatija neželjena posledica javlja se kod uzimanja alkohola u kombinaciji s antihistaminicima, antidepresivima, analgeticima, antidijabeticima kao i lekova koji sadrže kodein (lekovi koji deluju na centralni nervni sistem). Takva interakcija može dovesti do pospanosti, stanja zbunjenosti, oslabljenih refleksa, a vrlo često i do negativnih posledica za zdravlje.
• Namirnice bogate kalijumom (banane, paradajz, krompir) ne bi trebalo konzumirati u većim količinama kad se koristi diuretik koji "štedi kalijum", jer dolazi do prevelikog nakupljanja tog minerala u organizmu.
• Ako uzimate hipertenzive (lekove za regulaciju krvnog tlaka), svakako bi trebalo obratiti pažnju na količinu unesene soli.
- Manje je poznat uticaj kafe, čaja i Kola (Cola) napitaka na lekove propisane kod astme i bronhitisa. Ti lekovi otežavaju metabolizam kofeina, koji zbog dužeg zadržavanja u organizmu ubrzava srčani ritam i preterano stimuliše centralni nervni sistem. Delovanje kofeinskih napitaka i namirnica negativno se odražava i ako se konzumiraju lekovi na bazi teofilina, preparata za lečenje astme. Rezultat pomenute kombinacije biće povećanje količine metilksantinskih jedinjenja u telu, a posledica je toksično delovanje ksantinskih jedinjenja. Bronhodilatatori na bazi teofilina osetljivi su na delovanje ugljenih hidrata (hleba, pirinča, testenine). Kombinacija nije opasna za život, ali znatno je smanjena delotvornost leka zbog njegove usporene apsorpcije. Suprotno ugljenim hidratima, masnoće povećavaju koncentraciju teofilina.
• Grejpfrut nije dobar izbor za osobe koje zbog dijagnoze hiperkolesterolemije dobijaju prepisanu terapiju statinima. Isto važi i za one koji koriste imunosupresore (kod autoimunih bolesti) i lekove kod hipertenzivnog stanja (povišenog krvnog pritiska). Ova namirnica pojačava delovanje tih lekova, pa istovremeno konzumiranje može dovesti do predoziranja.

Vitamini i minerali - Vitamini i minerali, o kojima vlada mišljenje kao o sasvim bezazlenim sredstvima, kao različiti drugi dodaci ishrani mogu se vezati na neke lekove, izazivajući neuobičajene reakcije organizma (teškoće u disanju, slabost, povraćanje, opstipaciju ili proliv). Gotovo da nema vitamina koji ne interferira s nekim lekom.
Naučnim studijama dokazano je da materije nađene u lekovima protiv prehlade, bolova i alergije, koji se u svakoj apoteci mogu dobiti bez recepta, umnogome smanjuju količinu vitamina A u organizmu. Budući da je njegov zadatak da štiti i jača sluzokožu koja oblaže nos, grlo i bronhije, nedostatak tog vitamina može da pruži  bakterijama pogodnu sredinu u kojoj  mogu nesmetano da se  razmnožavaju. Tako se može produžiti trajanje bolesti, iako je prva namena leka da ublaži bolest.
Poznato je delovanje lekova iz grupe sulfosalazida koji se primjenjuju kod zapaljenskih bolesti creva na nivo folata u organizmu, pa je u toku terapije potrebno dodatno uzimanje (suplementacija) folne kiseline.
Kod lekova laksativnog delovanja treba uzeti u obzir nemogućnost apsorpcije, odnosno iskorišćavanja vitamina rastvorljivih u mastima, poput vitmina A, D i E. Kod starijih osoba koje često pate od opstipacije upravo je tako izazvan ili pogoršan postojeći deficit tih vitamina.
Kod osoba koje koriste lekove za "razređivanje krvi" (antikoagulansi) treba izbegavati hranu bogatu vitaminom K, koji ima koagulativno svojstvo, tj. utiče na proces zgrušavanja krvi. Zbog toga što je bogato vitaminom K, tamnozeleno povrće koči hipoprotrombinski  efekat oralnih antikoagulansa, lekova koji sprečavaju zgrušavanje krvi (varfarin, pelentan, heparin i sl.). Stoga pripazite na unos spanaća, kupusa, pasulja, peršuna i ribe.
Različiti lekovi utiču i na mnoge minerale sadržane u hrani, a uglavnom se kao posledica javlja smanjenje njihovih rezervi u organizmu. Delovanjem diuretika, mokraćom se izlučuju kalijum, magnezijum i cink. Duže korišćenje aspirina (acetilsalicilne kiseline) uzrokuje krvarenja u sistemu za varenje, što može smanjiti nivo gvožđa u organizmu i izazvati blaži ili teži oblik anemije. Lekovi koji se uzimaju radi uklanjanja suvišne kiseline u želudačnom soku izazivaju nedostatak fosfata i magnezijuma, što dovodi do mišićne slabosti i grčeva u mišićima.


Zato, ako vam je propisana odgovarajuća terapija lekovima, pripazite na izbor hrane kako biste što bolje ostvarili njen potpuni učinak.


Autor:
Suzana Tomašević, dipl. nutricionist


(15.11.2006.)
^ na vrh stanice | Glavni sadržaj | Tražilica